Pismo preporuke i “nemoj ovo shvatati lično”
“Bila sam na praksi u internacionalnoj tech kompaniji u Novom Sadu šest meseci i na kraju su mi saopštili da neću dobiti ugovor o radu, odnosno da me neće zaposliti, bez ikakvog objašnjenja,” rekla nam je anonimna sagovornica čiji je identitet poznat redakciji, a koja nam se javila nakon WebMind serijala o masovnim otpuštanjima u IT industriji iz ugla zaposlenih.
Svojom pričom je uperila svetlo na još jednu važnu temu koja je trenutno aktuelna na nivou Evrope, a tiče se radnih praksi i uslova koji se nude mladima koji ulaze na tržište rada.
“Na kraju mi je menadžer rekao – Nemoj da misliš da ja tebe mrzim, i dao mi je pismo preporuke. Nije mi jasno kako preporučuje nekoga ko za njegovu firmu nije bio dovoljno dobar,” dodaje sagovornica i naglašava da je feedback nadređenih u ovakvim situacijama od izuzetne važnosti, kako bi se osoba osećala da nije uzalud uložila šest meseci rada i da ne bi preispitivala sopstvene kvalitete.
Etablirano ime nije garancija profesionalnog pristupa
Prema njenim rečima, iako je stažiranje bilo predviđeno da traje šest meseci, rečeno joj je da postoji mogućnost zaposlenja, čemu se i nadala, budući da je tim bio zadovoljan njenim performansom.
“Mesec dana pre mog odlaska, došla je nova devojka na praksu, što znači da su oni već tada znali da ja neću ostati tu, ali to niko nije iskomunicirao sa mnom na vreme. Pritom, mene niko nikada nije pitao kako sam se ja snašla, da li imam neke zamerke, kako funkcionišem sa timom, i slično,” navodi sagovornica i dodaje da nije očekivala da tako etablirana firma ima neprofesionalan i nedovoljno promišljen pristup stručnim praksama.
Evropski parlament je prepoznao negativan trend zloupotrebe mladih, posebno u kontekstu neplaćenih praksi, i odlučio da tome stane na put.
Predlog Evropskog parlamenta
Sredinom juna 2023. godine, izglasao je zabranu neplaćenih praksi na tlu Evropske unije, o čemu će se konačno odlučivati u septembru ove godine.
Prema pisanju The Brussels Times, prosečnoj osobi koja živi u Evropi i koja se odluči na stažiranje, potrebno je u proseku €1,000 mesečno kako bi pokrila troškove stanovanja, računa, hrane, prevoza i drugih osnovnih potrepština.
Praksa neplaćenog stažiranja produbljuje jaz između različitih grupa mladih koji dolaze iz drugačijih uslova, stavlja dodatni trošak na njihove porodice, ugrožava mentalno zdravlje mladih i, finalno, utiče na kreiranje tržišta rada tako da se na njemu najviše pozicioniraju oni koji mogu da priušte neplaćeno stažiranje, a ne oni koji su najkompetentniji.
U tekstu se navodi i da je član Odbora Evropskog foruma mladih Mark McNulty izjavio da kvalitetni poslovi ne treba da budu rezervisani za one koji mogu da priušte da rade besplatno dok im roditelji plaćaju račune.
“Mladi ljudi zaslužuju da budu adekvatno plaćeni za svoj rad i da se njihova prava poštuju na radnom mestu. Stav Parlamenta potvrđuje da većina građana Evrope želi da stane na put neplaćenom radu,” izjavio je on za pomenuti medij.
Šta to znači za mlade u Srbiji?
Kako se navodi na sajtu Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), zabrinjavajući podatak iz Alternativnog izveštaja pokazuje da skoro ¾ mladih nije dobilo naknadu za svoj rad na praksi, što dodatno ilustruje ovaj negativan fenomen.
“Godine 2021. relevantni akteri u Srbiji, kao i KOMS, počeli su da rade na izradi Nacrta prvog Zakona o radnim praksama koji zadovoljava veliki broj kriterijuma kvalitetnih radnih praksi. Usvajanje ovog Zakona najavila je i mandatarka Ana Brnabić u svom ekspozeu, 27. oktobra 2022. godine, a rad na nacrtu Zakona nastavio se i u 2023. godini. Potreban nam je ovakav Zakon što pre i očekujemo da će se on naći najkasnije do kraja septembra u Skupštinskoj proceduri,” navodi se na njihovom sajtu.
Prema rečima poslanika Evropskog parlamenta, nova direktiva bi trebalo da postavi minimalne standarde kvaliteta, koji uključuju trajanje praksi, regulaciju novčane nadoknade, ali i pristupa socijalnoj zaštiti u skladu sa nacionalnim pravom. Zakon o radnim praksama u Srbiji trebalo bi da se pridržava ovih standarda propisanih novom direktivom.
